Nije se skoro desilo da neku knjigu bukvalno "progutam" za jedan dan. Sve dok mi u ruke nije dospela veoma zanimljiva i što bi Englezi rekli "unputdownable" knjiga pod nazivom "Južno od granice, zapadno od sunca" možda i najpopularnijeg japanskog autora današnjice Harukija Murakamija. Roman je inače dobio naziv po pesmi Neta King Kola, koja je sama odigrala značajnu ulogu u ovom romanu.
Sa Murakamijevim stilom sam imala prilike da se sretnem kada sam čitala roman "Kada padne noć", koji me takođe nije ostavio ravnodušnom, a ova knjiga je samo potvrdila neke karakteristike njegovog stila, koji je po mnogo čemu jedinstven. Murakamijeve teme koje su utkane i u ovo delo su otuđenost i samoća, što on prikazuje kao jedan od većih problema današnjeg čoveka. To što se mnogi čitaoci prepoznaju u njegovim likovima je možda i tajna njegove popularnosti i njegovog statusa kao stožera postmodernizma. Ipak, ono što je na mene ostavilo bez sumnje najveći utisak je ta specifična nedorečenost, utisak da je roman nezavršen kada okrenete i poslednju stranicu, a i to što smo pročitali ostaje nejasno, samo da se nazire u magli.
Radnja romana sa vrti oko Hađima i fokusirana je prevashodno na njegov ljubavni život, ali su tu značajni i elementi koji se odnose na druge aspekte njegovog života poput ljubavi prema muzici ili snalaženje u poslovnom svetu na osnovu koga otkrivamo delić po delić mozaika njegove ličnosti i evoluciju njegove ličnosti od detinjstva do zrelog doba. Prave misterije u njegovom životu nalaze se u njegovom odnosu prema ženama. Tok pripovedanja odlikuje se svojevrsnom suptilnošću, teče gotovo kao u polusnu, neometano, do jednog trenutka, onog ključnog. Tada se naruši sav taj sklad do tada sagrađen, ali samo na trenutak kada se potom sve vraća u pređašnje stanje, a faktor koji je tu konfuziju izazvao misteriozno nestaje.
Radnju vam neću prepričavati, samo ću reći da vreme koje ćete utrošiti na čitanje ove knjige neće biti uludo potrošeno (ionako ima samo 174 strane, znam da je ova informacija od koristi za one lenje), a opet nigde nećete naći toliko motiva, emocija, slutnji, iracionalnog naboja na tako malom broju stranica. Osim toga, ako Gardijan ovaj roman opisuje kao "izuzetno romantičnu i plačno-lepu priču o ljubavi, potpuno drugačiju od svega drugog", a Tajms kaže da je "Kazablanka u japanskom stilu... Štivo iz sna, bremenito scenama koje zrače poetskom snagom", onda možete i meni verovati.
neki od omota različitih izdanja
Sa Murakamijevim stilom sam imala prilike da se sretnem kada sam čitala roman "Kada padne noć", koji me takođe nije ostavio ravnodušnom, a ova knjiga je samo potvrdila neke karakteristike njegovog stila, koji je po mnogo čemu jedinstven. Murakamijeve teme koje su utkane i u ovo delo su otuđenost i samoća, što on prikazuje kao jedan od većih problema današnjeg čoveka. To što se mnogi čitaoci prepoznaju u njegovim likovima je možda i tajna njegove popularnosti i njegovog statusa kao stožera postmodernizma. Ipak, ono što je na mene ostavilo bez sumnje najveći utisak je ta specifična nedorečenost, utisak da je roman nezavršen kada okrenete i poslednju stranicu, a i to što smo pročitali ostaje nejasno, samo da se nazire u magli.
Radnja romana sa vrti oko Hađima i fokusirana je prevashodno na njegov ljubavni život, ali su tu značajni i elementi koji se odnose na druge aspekte njegovog života poput ljubavi prema muzici ili snalaženje u poslovnom svetu na osnovu koga otkrivamo delić po delić mozaika njegove ličnosti i evoluciju njegove ličnosti od detinjstva do zrelog doba. Prave misterije u njegovom životu nalaze se u njegovom odnosu prema ženama. Tok pripovedanja odlikuje se svojevrsnom suptilnošću, teče gotovo kao u polusnu, neometano, do jednog trenutka, onog ključnog. Tada se naruši sav taj sklad do tada sagrađen, ali samo na trenutak kada se potom sve vraća u pređašnje stanje, a faktor koji je tu konfuziju izazvao misteriozno nestaje.
Radnju vam neću prepričavati, samo ću reći da vreme koje ćete utrošiti na čitanje ove knjige neće biti uludo potrošeno (ionako ima samo 174 strane, znam da je ova informacija od koristi za one lenje), a opet nigde nećete naći toliko motiva, emocija, slutnji, iracionalnog naboja na tako malom broju stranica. Osim toga, ako Gardijan ovaj roman opisuje kao "izuzetno romantičnu i plačno-lepu priču o ljubavi, potpuno drugačiju od svega drugog", a Tajms kaže da je "Kazablanka u japanskom stilu... Štivo iz sna, bremenito scenama koje zrače poetskom snagom", onda možete i meni verovati.
neki od omota različitih izdanja
